I tako...

Joj, kako sam ovih dana u trransu! Ajde kao zavrsila se skola pa sam happy, ali i nemam zasto da budem happy kad su mi ocene katastrofa! Ali prvog putujem na more i nema me mesec i po dana! JEEEEE, Jedva cekam! Malo mi je i zao sto idem, nedostajace mi moji ortaci sa julinca. Danas sam na skoli isprozivala moju nastavnicu istorije. Cetina-kurvetina sam napisala na skoli! Tako joj i treba kad je kucka koja muci decu! Bas je prava kucka, bas me nervira. Nego ja sam u transu zbog drugih stvari...kad te neko stalno smara a ti ne mozes da ga otkacis. On se gubi i smara! A jos mi se i Bojan seli pa ja cu da dobijem nervni slom! Bas ce da mi nedostaje...a ovako cu lakse da ga zaboravim. Ponovo smo se posvadjali...strasno! Stalno mislim na to! Nerviram se!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Ah, znam da sam dosadna ali ovo pisanje ima neko terapeucko dejstvo!A gubi se decko mnogo...gubi se kao Petar Pan u nedodjiji! ILi kao Alisa u zemlji cuda!Ma izgubljen je decko u vremenu i prostoru!...MA jednstavno pogubio se , glumi ludulo! Ne mogu vise da pisem, samo se nerviram.

Evo da se javim…da ne ispadne da sam zaboravila nab blog!Nisam ali nemam o čemu da pisem. Nista se ne desava, dosadno je…stalno se bakćem glupostima!Pošto ovo što pišem mora da ima nekog smisla ja sam odlučila da napišem jednu pesmu:

Pesma za Bojana

Srce me boli,boli i boli,

za moga druga moja dusa se moli.

Da na pogresan put ne stane,

da se od ovog sveta ne rastane.

Da ga pogresnoo drustvo ne povuče,

sta ako ga posle iskoriste i namuče.

Ja ga molim da to ne radi,

a čim mu nesto pomenem

on počne da se srdi.

Misli da je najpametniji

i da sve najbolje zna.

A ja bespomoćno gledam kako propada.

Srce mi plače iz dubine me boli

jer to isto srce iskreno ga voli!

...i to je moja pesma! Ah šta da radim... pokušavam da se izborim sa životom ali ne uspevam. Netreba se boriti sa životom jer iz njega jos niko nije izašao živ!