Eh zivot...
Evo da se javim…da ne ispadne da sam zaboravila nab blog!Nisam ali nemam o čemu da pisem. Nista se ne desava, dosadno je…stalno se bakćem glupostima!Pošto ovo što pišem mora da ima nekog smisla ja sam odlučila da napišem jednu pesmu:
Pesma za Bojana
Srce me boli,boli i boli,
za moga druga moja dusa se moli.
Da na pogresan put ne stane,
da se od ovog sveta ne rastane.
Da ga pogresnoo drustvo ne povuče,
sta ako ga posle iskoriste i namuče.
Ja ga molim da to ne radi,
a čim mu nesto pomenem
on počne da se srdi.
Misli da je najpametniji
i da sve najbolje zna.
A ja bespomoćno gledam kako propada.
Srce mi plače iz dubine me boli
jer to isto srce iskreno ga voli!
...i to je moja pesma! Ah šta da radim... pokušavam da se izborim sa životom ali ne uspevam. Netreba se boriti sa životom jer iz njega jos niko nije izašao živ! 